Katarakta
Katarakta je zamućenje prirodnog očnog sočiva. Očno sočivo je deo optičkog sistema oka koji učestvuje u samoj funkciji vida, pa ukoliko nije zdravo izaziva smetnje u vidu. Idealno očno sočivo jeste prozirno i time omogućava jasan vid. Takvo sočivo imaju bebe po rođenju, a tokom života ga lagano gubi procesom starenja. Pacijent koji ima kataraktu svoj vid opisuje kao “magla ii senka u očima” i vidljiva je nekada čak i golim okom.
Katarakta se postepeno razvija, sočivo postepeno gubi prozirnost i daje sve lošiji vid. Katarakta u ranoj fazi izaziva nejasan, zamućen vid, dok razvijena katarakta izaziva potpuno zamućenje sočiva poznato kao privremeno slepilo.
Simptomi katarakte
Prvi i osnovni simptom katarakte je zamućen vid. Vidna oštrina je smanjena i slike koje vidimo su nejasne i mutne. Najčešće pacijent misli da mu se pojavila ili povećala dioptrija i zato ode na pregled kod oftalmologa, tada se otkrije katarakta. Ostali simptomi katarakte mogu biti duple slike, loš noćni vid, često menjanje naočara, blede slike, slike prebojene žućkastom nijansom, bleštanje oko pacijenta izazvano rasipanjem svetlosti.
Katarakta zato znatno otežava normalan život. Zamućen vid usporava i otežava svakodnevne aktivnosti, zamara i budi osećaj nesigurnosti. Čitanje, vožnja naročito noćna, bavljenje sportom… sve su to aktivnosti koje postaju naporne. Važno je obratiti pažnju jer simptomi katarakte mogu biti isti kao simptomi drugih očnih bolesti. Iz tog razloga, neophodno je posetiti oftalmologa i obaviti detaljan pregled očiju.
Vrste katarakte
Postoje različite vrste katarakte, podele se vrše prema većem broju kriterijuma. Prema stepenu progresije zamućenja postoji stacionarna i progresivna katarakta. U zavisnosti od stepena zamućenja postoji delimična i potpuna katarakta. Prema vrsti uzroka postoji katarakta: senilna, kongenitalna, metabolička traumatska, sekundarna, komplikovana.
U zavisnosti od životnog doba pacijenta prilikom pojave katarakte postoje: urođena, mladalačka (pre-senilna) i staračka.U zavisnosti od mesta nastanka katarakte postoje: centralna, periferna, ekvatorijalna, kapsularna (na prednjoj ili zadnoj kapsuli), kortikalna (na prednjem i zadnjem korteksu). Prema izgledu zamučenja sočiva postoje: vretenasta, zvezdasta, diskasta, tačkasta, prašinasta.
Kako se dijagnostikuje katarakta?
Katarakta je jednostavna za dijagnostikovanje. Katarakta se dijagnostikuje tokom pregleda kod oftalomologa. Oftalmolog obavlja razgovor sa pacijentom, analizira simptoma koje ima pacijent. Dalje, pacijentu se šire zenice i oftalmolog ispituje oštrinu vida, pokretljivost očnog mišića, meri očni pritisak, prednji i zadnji segment oka i posmatra biomikroskopskom lampom. Upravo pri pregledu prednjeg segmenta oka jasno se vidi tip i intenzitet katarakte.
Kаko se leči katarakta?
Jedini lek za kataraktu jeste operacija katarakte koja sprečava dalji razvoj zamućenja sočiva i nastanak slepila. Pri tome se na mesto zamućenog prirodnog sočiva istovremeno ugrađuje veštačko sočivo.
“Zlatni standard” za operaciju katarakte je operaciju ultrazvučnom metodom (Fakoemulzifikacija). Većina oftalmologa pravilno može da prepozna kataraktu, ali sаmo lekаr sа iskustvom u lečenju ove vrste očnih bolesti (bolesti tzv. prednjeg segmenta oka) može preporučiti prаvi trenutak za operaciju katarakte pacijenta. Isto tako vaš očni hirurg će vam objasniti koje od različitih sočiva (monofokalnih, asferičnih, toričnih ili multifokalnih) se najbolje uklapa u ono što vama treba za nesmetani život i rad.